CCD - skraćeno od engleskog naziva Charged Coupled Device što bi na srpskom jeziku značilo uređaj (element) sa spregnutim naelektrisanjem. To je poluprovodnički čip koji se sastoji od dvodimenzionalne matrice foto senzora tj. piksela. Sastoji se od redova (horizontalnih piksela) i kolona (vertikalnih piksela). Proizvod broja kolona i broja redova predstavlja rezoluciju CCD senzora. Svaki piksel pretvara upadni foton u naelektrisanje (elektroni), koje se dalje prosleđuje na prenosni (eng. "shift") registar smešten ispod poslednjeg reda piksela na čijem se kraju vrši konverzija elektrona u napon koji AD (analogno-digitalni) konvertor pretvara u digitalni signal. Da bi CCD čip "razlikovao" boje, opremljen je RGGB (Red Green Green Blue) filterima tako da je svaki piksel osetljiv na jednu od RGB komponenti upadne svetlosti. Da bi ovo bilo ostvarivo, za svaku boju je potrebno upotrebiti četiri susedna piksela. Dodatni G (Green) filter služi da se dobije informacija o kontrastu jer je spektralna osetljivost ljudskog oka slična spektralnom intenzitetu zelene boje. Za ovu svrhu se najčešće koristi Bajerova mreža, koju je patentirao Bajer (eng. "Bayer") davne 1976 godine. Ona se sastoji od mozaika crvenih, zelenih i plavih filtera poređanih u matricama 2x2. Iz navedenog sledi da je efektivna rezolucija CCD senzora, često manja od samog broja piksela na senzoru, jer se nekoliko susednih piksela koristi za dobijanje jednog piksela koji nosi informaciju o boji i kontrastu. Glavna razlika u odnosu na konstrukciju CMOS senzora je u načinu prenosa indukovanih elektrona sa piksela do AD kovertora. Do skoro, CCD senzor je bio u prednosti u odnosu na CMOS senzor kada je količina šuma i kvalitet fotografije u pitanju. Međutim, razvojem tehnologije, CMOS senzor je preuzeo primat i sada je sastavni deo skoro svakog dSLR aparata, naročito onog iz više i visoke klase. CCD senzor troši nekoliko desetina puta više energije za rad, nego što troši CMOS senzor.

Potrebno je reći da velika efektivna rezolucija senzora često pruža lošiji kvalitet fotografija nego što bi to pružao senzor iste površine sa manjim brojem piksela tj. sa manjom efektivnom rezolucijom. Proizvođači fotoaparata (naročito kompaktnih modela) kao prednost navode visoku rezoluciju, što predstavlja marketinški trik na koji korisnici ne treba previše da obraćaju pažnju.

CMOS - skraćeno od engleskog naziva complementary metal oxide semiconductor. To je poluprovodnički čip koji se sastoji od dvodimenzionalne matrice foto senzora tj. piksela. Sastoji se od redova (horizontalnih piksela) i kolona (vertikalnih piksela). Proizvod broja kolona i broja redova predstavlja rezoluciju CMOS senzora. Za razliku od CCD senzora gde se naelektrisanje dobijeno konverzijom fotona prosleđuje na prenosni registar koji pretvara elektrone u napon i prosleđuje AD konvertoru, kod CMOS čipa svaki fotoelement ima svoj konvertor elektrona u napon, a pored toga poseduje i dodatne elemente poput pojačavača signala i redukcije šuma. Na CMOS čipu se nalazi i AD (analogno-digitalni) konvertor gde se naelektrisanje proizvedeno na svakom pikselu pretvara u digitalni signal. Iz navedenog se može zaključiti da je CMOS senzor znatno kompleksniji i da je većina dodatne elektronike ugrađena u sam senzor, za razliku od CCD-a gde se AD konvertor, pojačavači i ostale neophodne komponente nalaze na odvojenoj štampanoj ploči na fotoaparatu. Razvoj CMOS senzora je u poslednjih 10-tak godina znatno napredovao, pa se danas CMOS senzori koriste u dSLR aparatima i pružaju odličan kvalitet fotografija. Najrasprostranjenije dimenzije CMOS senzora su 4/3, APS-C i Full Frame. Za dodatne informacije pogledati članak "CCD" u fotopediji.

COLOUR (COLOR) SPACE - predstavlja opseg boja koji kamera može da vidi ili monitor može da prikaže. To je određeni podskup iz skupa boja koje pripadaju vidljivom delu spektra (boja koje prosečan čovek može da prepozna). Color space ili "prostor boja", kako se najčešće na srpski jezik ovaj termin prevodi, koji pripada vidljivom delu spektra se najčešće prikazuje putem RGB kolornog modela u obliku potkovice kao na slici:

Najintenzivniji tonovi crvene, plave i zelene boje se nalaze u ćoškovima potkovice. Kada govorimo o nekom tačno definisanom kolornom prostoru kao što su Adobe RGB ili sRGB oni predstavljaju podskup boja iz, u ovom slučaju, RGB kolornog modela. Tim podskupovima pripadaju boje koje se nalaze u okviru datog trougla. Adobe RGB sadrži veći broj boja u odnosu na sRGB prostor, kao što se može i videti sa sledeće slike:

Ukoliko ćete vaše fotografije koristiti isključivo za prikaz na monitoru, bez potrebe za štampanjem visokog kvaliteta, najbolje je koristiti sRGB kolorni prostor jer upravo taj prostor monitor može da prikaže. Pojedini monitori mogu da prikažu i "širi" kolorni prostor blizak Adobe RGB prostoru ali su oni drastično skuplji. Ako ćete vaše fotografije štampati, ili vam je potrebno da fotografija sadrži veći kolorni prostor, onda je aparatu potrebno zadati da snima fotografije u Adobe RGB kolornom prostoru (na aparatu je to izbor između Adobe RGB ili sRGB profila). Pitate se zašto u svakom slučaju ne odabrati Adobe RGB kolorni prostor kada on sadrži više informacija o boji? Iz prostog razloga što će prikaz takve fotografije na klasičnom monitoru biti ispran, bez intenzivnih boja, naročito ako prikazujete fotografiju na nekoj internet stranici jer pretraživači nemaju mogućnost prepoznavanja kolornog prostora.

Pored RGB kolornog modela, postoji i CMYK kolorni model koji umesto crvene, zelene i plave, koristi svetlo plavu (Cyan), ljubičastu (Magenta) i žutu (Yellow) boju. Takav kolorni model koriste štampači u boji ili štamparske mašine. Dodaje se i crna (Key black), jer se bez nje kombinacijom svetlo plave, ljubičaste i žute ne može dobiti tamna crna boja, već nijansa koja malo "vuče" na braon.

Pomenućemo da se negde ne koristi termin kolorni model, već se i za RGB i CMYK kolorne modele koristi izraz kolorni prostor "color space" u okviru kojeg su definisani određeni kolorni prostori poput sRGB i Adobe RGB prostora.