HISTOGRAM - predstavlja raspodelu piksela po intenzitetu osvetljenja koja je predstavljena grafikom. Na X osi je prikazan intenzitet piksela na skali od 0 do 255, a Y osa odgovara broju piksela. Početak X ose (0) predstavlja crnu boju, a vrednost 255 na X osi predstavlja belu boju. Što je više piksela sa određenim intenzitetom osvetljenja, to je vrednost na Y osi za datu vrednost osvetljenja veća. Leva strana histograma (grafika) predstavlja delove fotografije koji su tamni ili u senci, sredina histograma predstavlja srednje tonove, a desna strana histograma odgovara svetlijim delovima kadra i beloj boji. Ukoliko je levi deo histograma odsečen, fotografija je najčešće podeksponirana. Ako je odsečen desni deo histograma, fotografija je preeksponirana. Dobra ekspozicija najčešće podrazumeva ravnomernu raspodelu intenziteta osvetljenja na sredini grafika, dok krajevi treba da teže ka minimalnoj vrednosti Y ose.

Histogram je dosta važan pokazatelj uspešnosti eksopzicije, pre svega kada je u pitanju pejzažna fotografija. I kod drugih vrsta fotografije, može biti limitirajući faktor, ako ne znate da ga čitate, tj. ako se rukovodite samo sa njim pri proveri željene ekspozicije. Takođe, ako imate mnogo svetlih ili tamnih tonova u okviru fotografije (venčanica, čovek u crnom odelu), onda će histogram dati lažnu sliku o tačnosti vaše ekspozicije, tj. ne možete se njime rukovoditi pri proveri ekspozicije.

U oko 90% situacija, sa sigurnošću možete koristiti histogram da vam pokaže da li ste presvetlili ili pretamnili fotografiju, tj. dobili delove kadra na kojima preovladava čisto crna ili bela boja bez ikakvih detalja. Ako želite da napravite high-key portret, sa čisto belom pozadinom, morate presvetliti dobar deo fotografije, pa vas tad histogram može samo ometati. Sve u svemu, često je jako teško povezati histogram sa odeređenom fotografijom, ali je mnogo lakše analizirati fotografiju kroz histogram, čak i onda kada vam on nije od presudnog značaja.

HROMATSKE ABERACIJE - predstavljaju optičke greške direktno uslovljene sočivom u objektivu. Nastaju zbog različitog indeksa prelamanja svetlosti različitih talansih dužina. Posledica toga je da se sve talasne dužine (koje mi vidimo kao boje) vidljivog dela spektra ne prelamaju u istoj fokalnoj ravni, već ispred ili iza nje. Takođe, pošto uvećanje sočiva zavisi od talasne dužine svetlosti, tada se komponente vidljivog spektra fokusiraju na različitim delovima fokalne ravni. Ako se tačka prelamanja pomeri po horizontalnoj osi (ispred ili iza fokalne ravni) govori se o longitudinalnim hromatskim aberacijama, a ako se to desi na različitim delovima fokalne ravni, onda su to lateralne aberacije. Hromatske aberacije se manifestuju kao pojava traka jedne boje (najčešće svetlo plave - cyan ili crvene - red) na prelazima kadra oko kontrastnih ivica u kadru (npr. taman kamen, a iza njega svetlo nebo). Ova nesavršenstva rešavaju se manje - više uspešno u samom objektivu, ugradnjom više različitih konveksnih i konkavnih sočiva. Pored toga, mogu se uklanjati i softverski.

Posebna vrsta hromatskih aberacija je tzv. purple fringing. Posledica je hromatskih aberacija na mikro sočivima koja se nalaze na senzoru i služe da fokusiraju svetlost na svaki od pojedinačnih piksela na senzoru. Za razliku od aberacija koje su posledica prelamanja svetlosti na objektivu, purple fringing se javlja na celom kadru, pre svega na mestima sa jakim kontrastima.