ŽIŽNA DALJINA - predstavlja razdaljinu u milimetrima (mm) od optičkog centra objektiva (tačke gde se svetlost prelama) do ravni senzora ili filma gde se nalazi žiža, kada je fokus objektiva podešen na beskonačno. Direktno utiče na ugao vidljivosti (polje vidljivosti) kao i na perspektivu. Na senzoru ili filmu punog formata, žižna daljina od oko 50mm (objektiv od 50 mm) omogućava zahvatni ugao blizak zahvatnom uglu ljudskog oka. Zato se takav objektiv naziva i "normalac", jer "vidi" slično kao ljudsko oko što se tiče razmere. Svi objektivi sa žižnom daljinom manjom od 50 mm nazivaju se objektivi širokog ugla ili širokougaoni objektivi.  Objektivi sa žižnom daljinom većom od 50mm nazivaju se objektivi sa tele uglom ili češće tele-objektivi. Žižne daljine manje od 50 mm umanjuju prikaz (povećavaju ugao vidljivosti), pa će kadar obuhvatati veći prostor scene koju fotografišemo, Žižne daljine veće od 50 mm povećavaju prikaz, uveličavaju (smanjuju ugao vidljivosti), pa će kadar obuhvatiti manji deo scene koju vidimo (fotografišemo) i na taj način možemo da zumiramo (približimo) predmete koji su na većoj udaljenosti. Ekstremno široki uglovi vidljivosti (veoma male žižne daljine) pate od optičkh deformacija poput  barrel deformacije, kao i od hromatskih aberacija dok se kod širokougaonih objektiva javlja pincushion deformacija, ali i hromatske aberacije (u malo manjoj meri). Što se perspektive tiče, široki uglovi utiču da objekti koji su međusobno blizu izgledaju udaljeniji, a oni koji su veoma daleko izgledaju da su međusobno bliži. Uski uglovi (veliki tele-zumovi), stvaraju utisak sabijenosti prostora, pa se objekti, koji su često dosta daleko jedan iza drugog, čine veoma blizu.