Kreativni aspekti

Složićete se da je mnogo važnije znati kako se i zašta blenda koristi, nego znati njene tehničke aspekte. Tako dolazimo do upotrebne vrednosti blende koja se ogleda u njenim kreativnim aspektima. Da li ćete je na pravi način koristiti, zavisi direktno od toga šta želite da postignete određenom fotografijom. Šta sve blendom možete postići, kada je fotografija u pitanju, možete saznati u nastavku.
Uticaj na brzinu zatvarača
Objasnili smo osnovnu funkciju blende i njenu promenu:  kontrola količine svetlosti (snopa) koji dolazi do senzora ili filma. U praksi, to znači sledeće: veća blenda (manji F broj) → više svetlosti → veća ostvariva brzina zatvarača. Isto važi i u obrnutom smeru. To znači da sa velikim otvorom blende možete npr. lakše „zamrznuti“ brzu akciju velikom brzinom zatvarača. Ili obrnuto, malim otvorom blende možete omogućiti da zatvarač bude dugo otvoren pa napraviti od vode kreativnu penu ili od pokretnih objekata samo zamazane putanje. Zbog toga se objektivi koji imaju velike otvore blende nazivaju “brzim objektivima”, a oni koji imaju male maksimalne otvore blende “sporim objektivima” To je samo mali deo onoga što vam kreativnost upotrebe blende dozovljava. Najvažnija kreativna moć blende je ipak nešto drugo što nazivamo dubina polja.

Dubina polja

Šta predstavlja?
Svet oko nas je u tri dimenzije. Fotografija je, nažalost, u dve. Da bismo kroz upotrebu dve dimenzije prikazali trodimenzionalni svet, moramo se služiti tehnikama koje tu trodimenzionalnost naglašavaju. Jedna od njih je i upotreba dubine polja. Najjednostavnije rečeno, dubina polja predstavlja koliki deo vaše fotografije je prihvatljivo oštar, posmatrajući objekte od prvog plana do najdalje pozadine. Ako je oštrina prihvatljiva od samog „početka“ do „kraja“ snimka, onda je to velika dubina polja. Nasuprot tome, ako je samo mali deo fotografije oštar, tj. u fokusu, onda govorimo o maloj dubini polja.

blenda f8

blenda f22

Kako se kontroliše?
Dubina polja može se kontrolisati promenom tri parametra. Na nju utiču otvor blende, žižna daljina i udaljenost fotografa (fokalne ravni aparata) od objekta koji se snima. Blenda ima najveći uticaj na kontrolu dubine polja. On je obrnuto proporcionalan – što je blenda veća (manji F broj), to je dubina polja manja i obrnuto. Što se žižne daljine tiče, situacija je slična: što veća žižna daljina, to manja dubina polja. Jedino udaljenost fotografa od objekta nije u vidu obrnute proporcije: što je udaljenost manja, dubina polja je manja i obrnuto.

Čemu služi?
To je zaista dobro pitanje koje bi najverovatnije postavio svaki početnik. Zašto da koristim veliki otvor blende i malu dubinu polja koja uz njega ide, kada mogu da učinim da sve bude veoma oštro malom blendom i velikom dubinom polja. Međutim, kreativnost u upotrebi blende je nešto što se uči, stiče iskustvom, o čemu se razmišlja. Dozvoljava vam da skrenete pažnju na ono što je bitno i da je sklonite sa onoga što nije. Nije preterivanje ako kažem da verovatno ne postoji ništa kreativnije u osnovama fotografije od upotrebe blende. Da li se sećate kada ste videli neki sjajan portret koji vam je privukao pažnju? Gotovo sam siguran da je bila oštra samo osoba u tom portretu, samo njeno oko ili neki drugi detalj, a da je ostali deo fotografije bio prijatno zamućen da bi vašu pažnju fokusirao tačno tamo gde treba. To je postignuto velikim otvorom blende. Ako ste se nekada iznenadili kako je neka pejzažna fotografija oštra i čista od prvog kamenčića koji ste zapazili u njenom donjem delu pa sve do dalekih oblaka gornjem delu kadra, tada ste bili svedok upotrebe male blende i velike dubine polja. Mogućnosti su velike. Treba da odlučite šta želite da pokažete, a šta da „sakrijete“. Verujte, to vam može napraviti ili pokvariti potencijalno odličnu fotografiju.

Kako ostvariti najveću moguću dubinu?
Iz odeljka kako se kontroliše blenda mogli ste zaključiti i kako da dubina polja bude najveća ili najmanja. Naravno, kombinacijom sva tri faktora koja na nju utiču. Dakle, ako želite najveću moguću dubinu polja, onda morate podesiti najmanju moguću blendu, odaljiti se od objekta koliko god je moguće i odabrati objektiv najmanje žižne daljine. Retke su situacije kada ćete zaista sve ovo primeniti i uz to napraviti baš ono što želite, ali teoretski jeste tako.
Problem se javlja kada su najbliži i najdalji objekti vaše fotografije jako udaljeni, a vi želite da budu dovoljno oštri. To je uobičajena situacija za pejzaže. Gde onda fokusirati? Grubo rečeno, najbolje je fokusirati na neki predmet interesovanja koji se nalazi negde na donjoj trećini vašeg kadra. Ovo se zove hiperfokalno fokusiranje. O njemu više pogledajte u našem vodiču kroz pejzažnu fotografiju, kao i o pravilu trećina pri kompoziciji fotografije. Samo primenom ove tehnike će biti dovoljno oštri i najbliži i najudaljeniji objekti vašeg snimka. Suština je da se dubina polja širi iza fokusiranog mesta umesto ispred njega, jer su i objekti udaljeniji i sitniji ka pozadini, zbog perspektive.

Kako ostvariti najmanju moguću dubinu?
Najmanja moguća dubina polja se dobija takođe kombinacijom sva tri faktora koja na nju utiču, samo suprotnim smerom u odnosu na najveću dubinu polja. Dakle, morate izabrati najveću moguću blendu, najveću moguću žižnu daljinu i najmanje moguće rastojanje od objekta koji fotografišete. U praksi se češće dešava nego maksimizacija dubine polja, jer je lakša i izvodljivija. Najčešća primena minimizacije dubine polja je kod portreta, jer je uglavnom lepo i svrsishodno naglasiti fokus samo na osobi koja se fotografiše (često samo na jednom oku), a ostatak snimka ostaviti fino zamućen (tzv. bokeh). Više o portretnoj fotografiji, pogledajte u našem vodiču. Minimizacija dubine polja, naziva se još i diferencijalni fokus (na engl. diferential focus), jer se njom odvaja deo kadra u fokusu od onoga što nije. Tehnika smanjenja dubine polja je nešto na čemu treba dosta vežbati, a rezultati koje možete postići su ponekad zaista iznenađujući.