Brzina zatvarača i oštrina snimka

Oštrina fotografije je nešto što direktno zavisi od brzine okidača. Treba napraviti razliku između dubinske oštrine, koja zavisi od blende i oštrine koja zavisi od brzine okidača, kada na oštrinu fotografije direktno utiče koliko vam je mirna ruka. Pri dužoj ekspoziciji i minimalni pokret može smanjiti oštrinu fotografije. Zbog toga ćemo se pre svega pozabaviti tehnikama koje vam mogu pomoći da vaša fotografija bude što oštrija.

Fotografisanje iz ruke

Predstavlja najčešći slučaj, jer ćete više od 90% fotografija napraviti iz ruke. Veoma je važno da znate osnove držanja fotoaparata. Aparat se može držati u pejzažnom (horizontalnom) hvatu ili portretnom (vertikalnom) hvatu. To nikako ne znači da pejzaž ne možete fotografisati vertikalnom kompozicijom, a portret horizontalnom, već samo da se češće koriste određeni hvatovi za određeni tip fotografije.

Portretni (vertikalni) hvat možete držati na 2 načina – sa tasterom okidača sa gornje strane, tj. desnom rukom iznad, ili tasterom okidača s donje strane, tj. desnom rukom uz levu, prislonjenim  na grudni koš i stomak. Zavisi da li rotirate aparat suprotno od kazaljke na satu ili u njenom smeru. Najčešće se koristi prvi način.

Bez obzira na tip hvata, neke stvari su zajedničke. Važno je blago raširiti noge radi što bolje stabilnosti, laktove postaviti uz telo koje tada služi kao dodatni oslonac. Potrebno je što laganije pritisnuti taster okidača da bi se izbegli nepotrebni potresi. Najčešća greška početnika je što taster pritiskaju pokretom cele ruke ili šake na dole, umesto samo vrhom prsta. Što se daha tiče, preporučljivo je da se duboko udahne i počne sa laganim izdisanjem, a da se taster pritisne negde u toku izdisaja, idealno otprilike na polovini izdaha. Možete i u potpunosti zadržati dah u momentu dok pritiskate taster okidač. Preporučljivo je da rukom kojom ne pritiskate taster obuhvatite objektiv u nivou fokusnog ili zum prstena, kako zbog stabilnosti, tako i zbog zumiranja ili korigovanja fokusa ručnim putem.

Kako da napravite oštru fotografiju?

Pored navedenih tehnika koje vam mogu pomoći da izbegnete potrese fotoaparata koji će rezultovati mutnim fotografijama, postoje i osnovni matematički principi kako da ne narušite oštrinu. Veliku igru u svemu igra brzina zatvarača, a znatno manju mirnoća vaše ruke. Dakle, bitno je da brzina zatvarača ne bude manja od minimalne koja vam garantuje oštar snimak za trenutne parametre. Kako da znate koja je to brzina?

Minimalna brzina

Ta brzina zavisi od nekoliko faktora. Pre svega, tu je žižna daljina koju koristite kao glavni faktor, odnosno koliko ste zumirali kadar. Što je žižna daljina veća, tj. zum veći, veća je i šansa da će snimak biti mutan, odnosno potrebna je veća brzina zatvarača da bi se zadržala oštrina. Postoji jednostavna formula koja vam može pomoći u izračunavanju minimalne brzine u odnosu na žižnu daljinu:

S=1/(žižna daljina)

Ova formula važi za fotoaparate koji koriste 35mm film, ili digitalne punog formata senzora. Za one koji imaju APS-C senzor treba uračunati krop faktor. Tada se žižna daljina mora pomnožiti sa krop faktorom pa je formula:

S=1/(žižna daljina x krop faktor)

Na praktičnom primeru to izgleda ovako:

Ako koristite objektiv na žižnoj daljini od 50 mm na aparatu punog senzora, onda je minimalna brzina koju možete koristiti bez bojazni od potresa fotoaparata. Na aparatu sa  krop faktorom 1,5x, ona bi bila 1/(50x1,5), što je 1/75 . Naravno, ako ne postoji baš ta vrednost brzine zatvarača, birate sledeću najveću. Ova formula je vrlo efikasna i valjalo bi da je uvek koristite kada niste sigurni da li će vam snimak biti oštar. Naravno, treba pokušati i sa manjim brzinama i proveriti svoje mogućnosti kada je mirnoća ruke u pitanju i tako naći lični limit.

Od manjeg uticaja je i vrsta fotoaparata koji koristite. Kompaktni modeli stvaraju manje vibracije, jer nemaju ogledalo koje može svojom kretnjom izazvati blage vibracije, pa je na dSLR modelima često potrebno koristiti nešto veće brzine za iste situacije.

Danas mnogi objektivi i aparati imaju stabilizaciju slike, bilo optičku ili mehaničku, koja obezbeđuje nekoliko koraka slobode. U svakom slučaju računica ostaje ista. Ako je žižna daljina 100 mm, bez stabilizacije bi vam na FF aparatu bilo potrebno 1/100 s. Ako imate stabilizaciju za koju proizvođač garantuje 3 koraka komfora (slobode), onda možete postaviti za 3 koraka manju brzinu, dakle 100/2 = 50; 50/2 = 25; 25/2= 12,5. Dakle, možete postaviti minimalnu brzinu oko 1/10 s do 1/15 s. Za krop modele vrši se dodatno množenje žižnih daljina, kako je objašnjeno ranije.

Fotografisanje iz ruke uz dodatni oslonac

Pored fotografisanja iz ruke stojeći, postoji dosta načina da aparat i dalje držimo u rukama, dodatno ga učvrstimo i napravimo oštar snimak. Te tehnike se, u principu, svode na to da se mi oslonimo na nešto, ili da oslonimo fotoaparat. Jedna od najlakših varijanti je da se oslonimo na zid ili drvo i dodatno pojačamo oslonac. Takođe, možemo i sesti, prekrstiti noge u „turski sed“ i osloniti laktove na kolena kako bi ojačali oslonac. Fotoaparat možemo nasloniti i na neki zid, ranac, vreću, majcu, ili ga čak i staviti na pod i fotografisati. Možete i podesiti na tajmer za odloženo okidanje, ako se bojite da ćete pritiskom na taster napraviti potres, ili koristiti žični ili bežični okidač.

Šta kad je potrebna veoma dugačka ekspozicija?

U slučaju da vam je neophodna ekspozicija od pola sekunde ili veća, potrebno je da uopšte ne dodirujete aparat i da on bude postavljen vrlo čvrsto. Kao opcija je da ga postavite na kamen, zid, drvo, pod ili nešto treće, podesite tajmer ili koristite daljinski okidač i tako napravite snimak. U ovoj varijanti ste dosta limitirani kompoziciono, jer zavisite od položaja i mesta oslonca koji pronađete.

Da biste imali kompletnu kreativnu i tehničku kontrolu kod bilo koje brzine zatvarača, potrebno je da investirate u tronožac (stativ). Ne postoji bolji prijatelj jednom fotografu od ove spravice. Nalaze se u raznim dimenzijama, različitih cena i kvaliteta, pa sigurno možete pronaći model koji vama odgovara. Jedino na šta je potrebno obratiti pažnju je nosivost. Stativ mora biti sposoban da izdrži opremu koju ćete na njega postaviti.

Ako želite da budete apsolutno sigurni u  oštrinu svojih fotografija, onda uz stativ koristite i daljinski okidač ili tajmer. Na nekim dSLR modelima možete uključiti i opciju „zaključavanje ogledala“ (mirror lockup). Tada prvim okidanjem samo podižete ogledalo, a drugim pravite snimak, čime se smanjuje šansa da ogledalo svojim pokretom napravi mutan snimak. Naravno, ovo su ekstremne situacije koje se neće prečesto dešavati, već samo u izuzetnim situacijama kada su pejzaži, arhitektura ili makro fotografija u pitanju, pogotovo pri slabom svetlu, noću.

Tu su i stativi sa jednom nožicom (monopodi) koji su česti saputnici sportskih fotografa. Oni ne omogućavaju idealnu stabilnost, ali je ipak povećavaju i predstavljaju relativno siguran vertikalan oslonac, kada je potrebna za 1-2 koraka duža brzina zatvarača od one koju biste koristili iz ruke. Oni su podesivi po visini, pa imate i taj dodatni komfor. Ipak, tronožac je nešto sasvim drugo i jednostavno nema zamenu. Ako ga već nemate, ne razmišljajte da li da ga kupite, već to uradite.