Ekspozicioni trougao

Ekspozicija zavisi, u suštini, od 3 osnovna faktora – brzine zatvarača (trajanja ekspozicije), otvora blende objektiva i ISO vrednosti senzora (ASA osetljivosti filma). Objasnićemo ukratko ova tri faktora....

Brzina zatvarača

Ako želite detaljno da se upoznate sa brzinom zatvarača, pogledajte naš posebni tekst o tome: "Brzina zatvarača". Ovde ćemo ponoviti da brzina zatvarača predstavlja vreme tokom kojeg je senzor ili film izložen svetlosti. Dakle, radi se samo o vremenskom trajanju! Logično – što duža izloženost svetlu, to veća količina svetlosti stiže do senzora ili filma. Može se nazvati i „dužina ili trajanje ekspozicije“, ponekad skraćeno (i pogrešno) samo „ekspozicija“. Ta brzina se predstavlja u delovima sekunde ili sekundama. Najčešće se na modernim dSLR aparatima kreće u rasponu od 1/8000s do 30s. Kako sam zatvarač funkcioniše, pogledajte u posebnom tekstu. Bitno je još dodati da se nivoi brzine zatvarača mogu kontrolisati u celim koracima, polovinama ili trećinama (kod naprednijih modela). Šta ti koraci znače, objasnićemo malo kasnije.

Otvor blende

Ukratko, otvor blende diktira koliki je otvor na objektivu kroz koji svetlost prolazi do senzora ili filma u zadatom vremenskom intervalu (koji se određuje brzinom zatvarača). Na primer, mnogo će više svetlosti proći kada otvorite šalone na prozorima, nego kad su oni spušteni, ili, mnogo će više svetlosti proći kroz prozor nego kroz ključaonicu. Osim količine svetlosti, blenda utiče i na druge važne faktore, kao što je dubina polja i oštrina. Zavisnost dubinske oštrine od otvora blende je posledica prelamanja svetlosti na sočivu u zavisnosti od udaljenosti objekta od fokusne tačke. Ugao prelamanja je manji, što smo bliži optičkoj osi, pa su samim tim i objekti koji su van fokusne tačke manje zamućeni. Pošto je za razmevanje pomenutog potrebno određeno znanje geometrijske optike koje šira čitalačka publika ne poseduje, na tome se nećemo zadržavati. I promena otvora blende kreće se u koracima, pa je moguće promeniti je za ceo korak, polovinu ili trećinu. Otvor blende se obeležava vrednostima f – što je manji f broj, to je otvor veći i obrnuto. Detaljnije u odvojenom tekstu o blendi...

ISO osetljivost

Nekada (i sada, ali se retko koristi) film je imao određen broj ASA (asažu). Što je veći taj broj, to je film osetljiviji na svetlost, tj. može da napravi uspešan snimak pri težim (slabijim) svetlosnim uslovima. Bilo ih je 50ASA, 100ASA, 200ASA, 400ASA.. itd. Sve su to puni koraci osetljivosti filma: 200ASA je bio duplo osetljiviji na svetlost od 100, itd. Ista stvar je i kada su u pitanju digitalni senzori, gde koristimo termin ISO vrednosti. Jedina razlika je u imenu. ISO praktično ne znači ništa – predstavlja samo skraćenicu za međunarodno standardizovanu jedinicu (International Organisation for Standardization). Kao što nekada u šali kažemo da je nešto ili nije po JUS-u (jugoslovenski standard). I ISO vrednosti se kreću na isti način, uglavno od 100 pa naviše, a na nekim modelima čak i preko 100000. Princip je isti, koraci se dupliraju – 100, 200, 400, 800, 1600, 3200, 6400, 12800, 25600, 51200, 102400 itd. Naravno, ove velike brojke često predstavljaju samo brojke, jer su snimci na tim vrednostima neupotrebljivi. Ali, činjenica je da sa svakim modelom tehnologija napreduje i nudi sve bolje ISO performanse. Ako koristite film, morate ga promeniti i staviti drugu asažu. Ako koristite digitalac, jednostavno iz menija ili direktnim tasterima povećate ili smanjite osetljivost senzora i gotovo. Naravno, povećanje ISO vrednosti ima i svojih „žrtava“... To je, pre svega, gubitak detalja i povećanje šuma na fotografijama, koje nastaje kao posledica nemogućnosti senzora da isporuči dovoljno kvalitetan razultat kada je odnos signal/šum u pitanju. Šuma ima i na filmu, ali je on posledica različitog materijala koji se mora koristiti da bi se napravila osetljivija emulzija, pa je uglavnom zrnastog tipa. Najbolji digitalni SLR aparati imaju odličnu kontrolu šuma do veoma visokih iso vrednosti, ali se ta kontrola skupo plaća u novčanim jedinicama.