Sigruno već znate od čega je nastala reč fotografija i čijeg je porekla. Ako ne znate, podsetićemo vas. Nastala je od dve grčke reči – foto i grafos (ne pišu se izvorno ovako). Prva znači svetlost ili svetlo, a druga pisati ili zapis. Dakle, fotografija je po svojoj definiciji, pisanje svetlošću ili svetlosni zapis. Onda je možda suvišno reći da ne postoji ništa važnije na jednoj fotografiji od svetlosti. Ipak, potrebno je vreme, znanje i iskustvo da ljudsko oko nauči da analizira svetlosne uslove i iskoristi ih na najbolji način, da bi se dobila fotografija što boljeg kvaliteta. Naglašavamo da ovde govorimo o prirodnom, dostupnom svetlu koje nam daje sunce i da se nećemo baviti veštačkim izvorima svetla u ovom tekstu. Takođe, pri analizi svetlosti koristićemo termine koji su vezani za fotografiju i prilagođeni početnicima, a manje ćemo koristiti naučne termine i naučni pristup.

Svetlost

Analizirajte svetlost

Kada su pejzaži u pitanju, svetlost je istovremeno i vaš najveći prijatelj i neprijatelj. Kada sve ide po planu, bićete u mogućnosti da napravite izuzetne snimke koji posmatrača mogu ostaviti bez daha. Sa druge strane, ako su svetlosni uslovi teški, moraćete zaista puno da se pomučite da napravite solidan snimak.

Podrazumeva se da naša fotografija potpuno zavisi od svetlosti. Šta god da se fotgrafiše i koji god da je svetlosni izvor u pitanju, svetlost je ta koja daje formu i teksturu subjekta i koja diktira sve što radite. Nevolja je u tome što, kada je prirodna svetlost u pitanju, ne možete uvek kontrolisati kako se ona ponaša. Često ona uradi baš suprotno od onoga što očekujete.

Svetlost poseduje više parametara koje mi moramo prepoznati i naučiti da preokrenemo u svoju korist, u korist što bolje fotografije. Najvažniji su temepratura, intenzitet i ugao, koji zajedno utiču na to kako ćemo snimati određenu fotografiju. Navedeni parametri se menjaju iz dana u dan, sata u sata, pa čak i iz minuta u  minut. Na njih možemo uticati kada, ali barem možemo naučiti da se prilagodimo nametnutim uslovima.

Sposoban fotograf se uvek trudi da manipuliše svetlom. Ne naknadno, softverski, već na licu mesta, svojom tehnikom. Tehnika predstavlja kontrolu, kontrola predstavlja manipulaciju. Bilo da je to ekspozicijom, prilagođavanjem balansa belog, upotrebom filtera ili jednostavnim izborom najboljeg trenutka za okidanje snimka. Dobar fotograf mora znati kako da najkreativnije iskoristi svetlo koje mu je nametnuto.

Iskoristite svetlost

Da biste maksimalno iskoristili prirodno svetlo, morate pre svega razumeti na koji način ono utiče na vaše fotografije. To se može utvrditi procenom tri parametra koji utiču na kvalitet svetlosti na fotografiji. Ti parametri su: kontrast, boja (temepratura) i ugao pod kojim pada svetlost u odnosu na zemljinu površinu.

Pre nego što nastavimo, preporučujem da pogledate bilo koji pejzaž u nekom boljem časopisu ili knjizi koja je bogata takvom vrstom fotografija. Sigurno ćete zapaziti da je glavni kvalitet takvog izuzetnog snimka upravo svetlost koja izgleda veličanstveno. Problem je što na prirodnu svetlost ne možemo uticati, već je moramo što bolje iskoristiti. Vratimo se sada na pomenute parametre: 

1. Kontrast

Kontrast predstavlja razliku u osvetljenosti između najsvetlije i najtamnije tačke kadra. Ipak, samo znati šta on predstavlja, nije dovoljno da napravite kvalitetnu fotografiju. Zapravo, kontrast je najteže kontrolisati. Fotoaparat beleži fotografije sa malo naglašenijim kontrastom u odnosu na ono što vidi ljudsko oko. Dakle, senke će izgledati još tamnije nego što izgledaju našem oku, a svetli delovi još svetliji. Ta mala nesavršenost tehnike uzrokuje da senke ili svetli delovi potpuno izgube vidljive detalje. Zato je mnogo lakše fotografisati kada je kontrast mali, ali takvi snimci su često monotoni i izgledaju prilično dosadno. Pošto je kontrast uglavnom izražen, naročito u rano popodne, potrebno je znati kako to pravilno iskoristiti.

Kontrast nije samo povezan sa intenzitetom svetla, već i sa stepenom difuzije. Oblaci i magla su prirodni difuzori koji rasipaju svetlost. Usled difuzije, svetlost dolazi do zemlje pod različitim uglovima i pada i na delove kadra koji su inače u senci. Kada je sunce direktno usmereno, bez difuzije, veoma malo svetla dolazi do senki pa su one dosta tamne i oštre. Ako vam se čini da je svetlost suviše visokog kontrasta, jednostvano napravite snimak i pregledajte na aparatu da li je kontrast ravnomeran ili ne.

ravnomeran kontrast – ako je kontrast ravnomerno raspoređen na, recimo, svetlo nebo i taman prvi plan, onda je lako ublažiti ga upotrebom ND grad filtera (neutral density graduated filters).

neravnomeran kontrast – ako na snimku imate veliki broj zona sa tamnim i svetlim delovima, raspoređenim haotično po celom kadru, onda promenite ugao snimanja ili lokaciju. Probajte da fotografišete na suncu ili sasvim u hladu. 

2. Boja

Smatra se da je svetlost u toku letnjeg perioda, oko podneva, bele boje, tj. neutralna. Ta boja odgovara temperaturi od oko 6500 Kelvina. Dakle, pri takvim svetlosnim uslovima, boje se reprodukuju baš onakvima kakve i jesu. Ali, to malo deluje dosadno i neinventivno. Topla svetlost (temperature veće od 6500 K) je mnogo prijatnija i čini pejzaže lepšima, ali je ona dostupna samo oko izlaska i zalaska sunca, kad je sunce veoma nisko na horizontu. Nakon zalaska ili pre izlaska sunca, moguće je zabeležiti divne nijanse narandžaste, crvene, plave, ljubičaste i roze boje. Zavisno od doba godine, lokacije na kojoj se nalazite, tj. od ugla pod kojim svetlost dolazi na zemljinu površinu i prolazi kroz atmosferu. Te nijanse se neprestano menjaju kako vreme teče i to se dešava izuzetno brzo. Ako na aparatu izaberete mod balansa belog „shade“ ili „cloudy“ (senka ili oblačno), dodaćete još toplih tonova svojoj fotografiji. 

3. Ugao

Ugao svetlosti je presudan u otkrivanju oblika i tekstura vašeg pejzaža, ono što dočarava trodimenzionalnost inače dvodimenzionalne umetnosti. Što je niže sunce, to će senke biti duže i trodimenzionalni svet oko nas jače naglašen. Ovaj efekat je najintenzivniji pri izlasku ili zalasku sunca, pogotovo ako se postavite tako da vam sunce osvetljava pejzaž sa leve ili desne strane. Kad je sunce dosta visoko, onda se gubi efekat prostora koji naglašavaju senke.

Visina sunca, dakle, nije jedino što je bitno, već i ugao sunca u odnosu na pravac fotografisanja. Za najjači 3D efekat izaberite da sunce dolazi sa leve ili desne strane kadra. To se zove bočno svetlo i izgleda sjajno. Ipak, odgovarajuće je samo ako je kontrast scene nizak, jer je potrebno zabeležiti mnoštvo detalja i u senci i na svetlu. Treba naglasiti da se putanja sunca menja tokom godine. Nikada sunce ne izlazi i ne zalazi na poptuno istom mestu dva dana uzastopno. Ponekad nije loše ni imati tzv. „sunčani kompas“ ako želite biti apsolutno gde će suce izlaziti i zalaziti tokom godine.

Ukoliko želite da vam nebo bude intenzivnije plavo, pored korišćenja polarizacionog filtera, trudite se da fotografiše pod uglom od oko 90 stepeni u odnosu na sunce.