Digitalni fotoaprati punog formata senzora, kao što su npr. Nikon D700 ili Canon EOS 5D MkII, predstavljaju prestižne profesionalne modele u odnosu na svoje APS-C konkurente, ali da li su stvarno bolji od njih? Otkrijte u narednim redovima...

Sa obzirom da se aparati punog formata senzora (full frame, u daljem tekstu FF) smatraju profesionalnom dSLR klasom, onda to mora značiti i da su bolji od svoje „neprofesionalne“ konkurencije koja koristi manji, APS-C senzor. Bar ćete to čuti od gotovo svakog profesionalca koji u svojoj torbi ima jednu od ovih FF „zveri“. Ta nadmoć koju FF aparati imaju, ogleda se pre svega (da ne kažem „samo“) u većem senzoru koji ovi modeli poseduju. Taj senzor je veličine otprilike 36x24mm. Nasuprot ovom „velikom“ senzoru, koji odgovara površini jednog kadra nekadašnjeg (a i sadašnjeg) 35mm foto filma, APS-C senzor je dimenzija oko 23,2x15,3mm. Dimenzije se pomalo razlikuju kod određenih proizvođača. APS-C senzor kod Canon-a je nešto manji od onog kod Nikon-a. Samo „posedovanje“ FF aparata izaziva efekat strahopoštovanja kod ostalih koji ga nemaju. Ta etiketa prestiža kao da je automatski podrazumevana, pa se FF model smatra savršenijim od APS-C modela. Da bismo zaista procenili koji je format bolji i zašto, moramo podvrgnuti oba nizu testova koji će pokazati koji je u praksi i u čemu zaista bolji. Po veličini senzora, trebalo bi to da bude FF, ali sama veličina ponekad nije presudna, zar ne?

Test 1: Cena

Uglavnom je ovo prva stavka na koju većina kupaca prvo obrati pažnju. Odmah se primećuje da je FF model višestruko skuplji od APS-C modela, često čak 4 ili više puta. Poređenja radi, APS-C aparat najniže klase možete kupiti za oko 400 EUR sa objektivom, a samo telo trenutno najjeftinijeg FF modela, Nikon-a D700, košta oko 1800 EUR. Dakle, to je 4,5 puta više! U najvišoj klasi još je veća razlika. Ako pogledamo najvišu klasu, Nikon-ov najopremljeniji APS-C aparat (D300s) košta oko 1400 EUR (samo telo), a najskuplji FF model, D3x, čak oko 7600 EUR. Velike razlike pravdane su pre svega visokom cenom proizvodnje velikog senzora, ali i odličnom izradom aparata, kao i funkcijama i specifikacijom koju oni poseduju. Ipak, teško da se može reći da najbolji APS-C aparat uopšte zaostaje po specifikaciji i performansama (na papiru) od FF modela. A jeftiniji je često i više od 5 puta! Kada tome još dodate da su objektivi znatno skuplji za FF nego za APS-C aparate, računica je sasvim jasna. Čak i skupi objektivi za FF bolje rezultate daju na APS-C modelu.

Pobednik Testa 1: APS-C

Test 2: Faktor uveličanja ili krop faktor

Jedan od osnovnih pojmova koje bi fotograf početnik trebalo da poznaje je krop faktor ili faktor uveličanja, odnosno konverzija žižne daljine. Ona se odnosi na APS-C modele. Razlika u dimenzijama između FF senzora i APS-C-a definiše se kroz krop faktor, koji je uvek naznačen u specifikacijama proizvođača. Više o tome pročitajte u okviru fotopedije na sledećem linku:

http://www.fotoart.rs/Fotopedija/F/faktor-uvelicanja.html

Dakle, svaka žižna daljina se na APS-C modelu množi krop faktorom da bi se dobila vrednost koja odgovara žižnoj daljini na FF. To znači da svaki objektiv koji može i na FF i na APS-C aparat, imaće širi ugao (videće više) na FF, odnosno manje na APS-C. Nekada je to predstavljalo problem, dok nije bilo dovoljno širokih objektiva za APS-C, međutim kako se ponuda objektiva za APS-C aparate obogaćivala i dopunjavala novim modelima širokog ugla, potreba za FF aparatom radi šireg ugla vidljivosti više ne postoji. Naprotiv, objektiv od recimo 300mm, mnogo je korisniji na APS-C modelu nego na FF, jer daje minimalno 450mm (300x1,5), što je mnogo veći zum nego na FF. Dakle, na APS-C senzoru možete dobiti veće raspone objektiva nego na FF.

Pobednik Testa 2: APS-C

Test 3: Veličina i težina

Samim tim što imaju veći senzor, FF aparati moraju i biti nešto glomazniji. Pored dimenzija, uglavnom su i nešto kvalitetnije izrade, gotovo uvek sa kućištima otpornim na vremenske uslove i prašinu. Međutim, dosta je i APS-C modela koji imaju izdržljiva kućišta i odličnu izradu, a znaju da budu i dosta glomazni. Ipak, FF modeli su robusniji i nisu za svakoga. Činjenica je da ima fotografa koji vole robusnije i teže, ali je mnogo veći broj onih koji gledaju da model bude što praktičniji i lakši za nošenje. Pored toga, objektivi za APS-C su uglavnom lakši i manji.

Pobednik testa 3: APS-C

Test 4: Karakteristike i performanse

S obzirom da su FF aparati znatno skuplji i ciljna grupa su profesionalaci, logično bi bilo da su i bolje opremljeni, boljih karakteristika i specifikacije. Ipak, istina nije u potpunosti takva. Može se reći da su pojedini APS-C aparati danas podjednako dobro opremljeni sa veoma malim razlikama u specifikaciji, koje su po nekim pitanjima na strani APS-C, a po drugim na strani FF modela. Ono što je na strani FF su rezolucija i bolje ISO performanse koje pruža veći senzor, dok je na strani APS-C modela brzina rafala i uglavnom veći bafer koji omogućava više snimaka u rafalu (jer su snimci manji po veličini fajla).

Pobednik Testa 4: Nerešeno

Test 5: Rezolucija i oštrina

Rezolucija ustvari predstavlja meru koliko se finih detalja može videti na snimku. Veću rezoluciju trebalo bi da daje FF senzor, što testovi i pokazuju. Tome treba dodati da je najveća rezolucija treutno kod FF modela 24,5 MP, a kod APS-C 18MP. Još važnije od samog broja piksela je i gustina piksela po senzoru. Manju gustinu imaju FF aparati, što im daje prednost u odnosu na APS-C i omogućava bolje ISO performanse.

Test oštrine i rezolucije

Da biste izvukli maksimum iz gušće nabijenih piksela APS-C modela, morate imati veoma oštar objektiv. Zato je teško i porediti oštrinu između dva formata senzora, ali je moguće to uraditi na istim žižnim daljinama, naravno uzevši u obzir krop faktor. To znači da možemo testirati oštrinu uz objektiv 50 mm na FF, a objektiv od 35 mm na APS-C-u (što je približno 50 mm kada se uračuna krop faktor). Na jednakim žižnim daljinama, rezultati koje pruža FF senzor su nešto bolji, čak i kada je APS-C senzor imao više megapiksela. Samim tim se dolazi do zaključka da nije prioritetan broj MP, već same performanse senzora. U ovom slučaju važi pravilo: "Što veći, to bolji", pa prednost ima FF aparat.

Pobednik Testa 5: Full – frame

Test 6: Dubina polja

Dubina polja predstavlja predstavlja opseg u kadru fotografije u kojem se objekti nalaze u fokusu. Direktno zavisi od otvora blende, udaljenosti  aparata od objekta koji se fotografiše i žižne daljine objektiva. Kombinacijom ova tri faktora, kontroliše se i dubina polja, kao veoma važan kreativni segment svake fotografije.. Mala dubina polja znači da je pozadina zamućena – pogodno za portrete, a velika kada je snimak oštar od prvog do poslednjeg plana – pogodno za pejzaže. Kontrola dubine polja je najkreativnija stavka u fotografiji uopšte, pa se njena upotreba i korišćenje smatraju veoma visokim nivoom fotografskog umeća. Zato je i veoma važno da isprobamo kako veličina senzora deluje na dubinu polja.

Na samu dubinu polja utiču tri faktora: udaljenost aparata od objekta, žižna daljina i otvor blende. Ako želimo što manju dubinu polja, treba da priđemo što bliže, zumiramo što više i otvorimo blendu što više. Ako hoćemo što veću dubinu polja, onda sve treba da uradimo obrnuto. Više o kreativnoj upotrebi blende i njenim karakteristikama pročitajte u našem posebnom članku (http://www.fotoart.rs/Saveti-i-tehnike/Foto-Tehnike/blenda-tehnika-i-kreativnost.html). Da biste dobro testirali dubinu polja na različitim formatima senzora, morate koristiti objektive ekvivalentno iste žižne daljine. Ako to ne uradite, rezultati su približno isti na oba formata, ali je kadar drugačiji, jer APS-C prikazuje manje područje kadra od FF. Zato ako stavite 50mm na FF, na APS-C morate staviti 35mm. Blendu podjednako otvorite, recimo na f/2.8. Međutim... blenda f/2.8 na 35mm neće dati istu dubinu polja kao na 50mm. Razlog je količina zuma, koja je tada veća na FF aparatu. Pri obrnutoj situaciji, tj. kada želite veću dubinu polja za pejzaže ili nešto drugo, APS-C model bi trebalo da ima blagu prednost. Međutim, pošto je mala dubina polja cenjeniji efekat nego velika, a i više se primećuje razlika između FF i APS-C na maloj dubini polja, prednost dajemo FF aparatima.

Pobednik Testa 6: Full – frame

Test 7: ISO performanse

Promena ISO vrednosti omogućava nam da promenimo osetljivost senzora, slično promeni filma određene vrednosti ASA kod analognog fotoaparata. Kod digitalca je to jednostavno i radi se prostim izborom opcije u meniju ili definisanim tasterom. Kod niskih ISO vrednosti, senzor pruža najkvalitetnije rezultate, dok kod visokih dolazi do pojave digitalnog šuma, jer se pojačava izlazni signal, pa se pojavljuje i neizbežni šum u signalu. Na nižim ISO vrednostima gotovo da nema nikakve razlike između dva formata senzora, iako su pojedinačni pikseli znatno veći na FF nego na APS-C. Razlike su „mikroskopski“ vidljive, ali u stvarnom svetu neprimetne. Kada podižemo ISO vrednosti, razlike postaju primetnije. Manji pikseli APS-C senzora prave više šuma nego FF. Ipak, razlika nije veća od jednog ISO koraka. To znači da na APS-C aparatu pri ISO 1600 dobijate šuma otpilike koliko i na FF na ISO 3200. Čovek bi očekivao veću razliku, s obzirom na razliku u ceni, međutim to najčešće nije slučaj. Naravno, zavisi od modela do modela, ali ako uporedimo modele istog proizvođača i iste klase (u okviru svoje veličine senzora), onda je to zaista tako.

Pobednik Testa 7: Full – frame

Pobednik ukupnih testova je...

Nijedan!

Svaki od formata ima svoje prednosti i mane. Jedan je bolji po upotrebljivosti i kompaktnosti, drugi po ISO performansama, jedan po dubini polja, drugi po upotrebljivosti žižnih daljina... Tačno je da FF modeli daju nešto kvalitetnije fotografije, omogućavaju veće rezolucije i možda malo bolji dinamički opseg (http://www.fotoart.rs/Fotopedija/D/dinamicki-opseg.html), pogotovo pri višim ISO vrednostima, ali sa druge strane, cena APS-C modela u odnosu na ukupne performanse i kvalitet, krop faktor koji daje veće mogućnosti zuma, kao i cene objektiva, daju značajnu prednost ovim modelima. Na kraju, stvar je vaših potreba. Sa svoje tačke gledišta (koristio sam i APS-C i FF), ako vam nije imperativ bolji kvalitet snimka pri visokim ISO vrednostima, onda vam ni FF aparat nikako nije potreban. Osim ako zaista imate sociološku potrebu za njim, a i novca da ga platite. Kada bih opet imao priliku da biram, mislim da ne bih izabrao FF, već neki APS-C model visoke klase sa odličnim objektivom, za isti novac koji bih dao za samo telo FF aparata. Ako tome dodate da za cenu jednog odličnog FF objektiva možete kupiti gotovo dva odlična za APS-C, mislim da je računica još jasnija. Profesionalci uglavnom koriste oba formata, jer svaki ima svojih prednosti. A često i oni shvate da je APS-C ono što koriste mnogo više, jer je lakši za nošenje, ima veći izbor optike koja je jeftinija, bolji kad je u pitanju zum i često je bržeg rafala. Pošto je malo onih koji su pravi profesionalci, a veliki je broj ljudi koji se fotografijom bave kao hobijem, mislim da vam je jasno šta vam treba, a bez čega zaista možete. Na primer, Canon 7D (APS-C) je po mnogo čemu bolji od Canon-a 5D MkII (FF), a čak 800EUR jeftiniji. Kod Nikon-a je ta razlika malo manja (ako uporedite D300s i D700 recimo), pa čak i možda malo na stranu FF, ali je razlika u ceni i dalje nekih 700EUR.

Rezultati testa su donekle bili i očekivani, jer današnji APS-C aparati zaista pružaju odlične performanse, a i dalje su znatno pristupačniji od FF modela. Sa druge strane, za vrhunske ISO performanse je potrebno i platiti i nabaviti jedan od FF fotoaparata.