Mnogo je osoba koje vole kvalitetnu fotografiju, ali ne žele da se upuste u priču sa DSLR aparatima smatrajući ih suviše glomaznim i komplikovanim za upotrebu. Bez obzira što to u suštini nije baš tako, ta populacija se uglavnom odlučuje za kompaktne aparate, koji mogu stati u džep, kako zbog njihovih dimenzija, tako i zbog jednostavnosti upotrebe. Samim tim, nastao je jedan procep između kompaktnih i DSLR modela koji je uspešno popunjen „micro four thirds“ serijom fotoaparata koji stižu od Olympus-a i Panasonic-a. Popularnost ovakvih modela je sve veća i potražnja progresivno raste, pa je logično da se proizvođači odlučuju na osveženja svojih već dobro plasiranih modela. Takvi micro sistemi, zapravo, predstavljaju DSLR aparate u malom, jer ih od „starije braće“ razdvaja samo odsustvo ogledala u kućištu aparata. Suštinski, to je istina. Praktično, ima tu još nekih detalja koji se razlikuju, ali ne toliko bitno da bi bili presudni. Jedno je sigurno – gotovo da nema čoveka koji voli fotografiju, a koji može da ostane ravnodušan na ove male/velike spravice, sposobne da zadovolje većinu naprednih amatera po pitanju gotovo svih parametara uspešne i kvalitetne fotogafije. Uvek postoji dilema da li je korisniji DSLR niže klase (mali), ili ovakav „mikro“ fotoaparat, ali tu je uvek stara dobra računica – šta želite da imate, a bez čega ipak možete.