Za razliku kompaktnih aparata niže klase i pristupačnije cene koji vrlo lako nalaze svoje kupce, modeli više klase, zbog veće komplikovanosti upotrebe i zbog drastično više cene, ne prolaze uvek dobro na tržištu. Ovi modeli, često nazivani i „prosumer“, predstavljaju izbor relativno malog kruga ljudi, pre svega onih kojima jeftini kompaktni aparat ne pruža dovoljno, a jeftiniji DSLR pruža i previše. Takođe, prosumer modeli mogu biti namenjeni i onima koji imaju DSLR, ali im treba nešto kvalitetniji aparat manjih dimanzija a slične funkcionalnosti, koji bi koristili u svakodnevnim situacijama.
Sam naziv ove klase fotoaprata – prosumer – sugeriše nam o kakvim se modelima radi – na granici običnog korisnika i profesionalca. Naravno, nije to baš potpuno blizu  istini. Više bi se reklo da su oni za nekog ko o fotografiji zna ili želi da nauči više od „A“ (automatskog) moda na kompaktima. Kao takve ih i moramo posmatrati – naprednije kompaktne modele, koji dozvoljavaju svojim korisnicima da se usavršavaju u fotografskim znanjima, kao i da malo kreativnije pristupe stvaranju fotografija. Da bi to bilo moguće, gotovo je obavezno da ovakvi modeli imaju uglavnom potpunu ručnu kontrolu parametara, uz uobičajene automatske i poluatomatske.
Ako pogledamo u prošlost, moglo bi se reći da su Canon i Fujifilm, eventualno Olympus prošli malo bolje od konkurencije, kada je ova klasa aparata u pitanju. Naravno, ni Nikon nije puno zaostajao za njima, ali je činjenica da je veći deo tržišnog kolača pripao drugim brendovima. Naša procena je da je to uglavnom bilo zbog cene, jer su imali u ponudi nekoliko prosumer modela različitih cena i karakteristika, pa su mogli biti izbor većeg dela korisnika. Sada je situacija malo drugačija, kako zbog cene, tako i zbog ponude, a šta se promenilo saznaćete u nastavku.
Naš prvi utisak o Nikon P500 modelu, ali i o Nikon P300 je bio jako pozitivan. Zato smo posvetili dosta vremena i prostora da ga detaljno „proučimo“ i prenesemo vam naše utiske i zaključke.
Treba reći i da pitanje kvaliteta prosumer modela nikada nije bilo sporno. Oni su uvek bili dosta kvalitetniji i „sposobniji“ od svoje manje braće, ali se to uvek moralo dodatno platiti. Zato se postavljalo pitanje isplativosti ovih modela, jer su svojom cenom ulazili u rang dobrih polovnih DSLR-ova, a ponekad čak i novih modela niže klase. Samim tim je bio i mali broj ljudi koji bi se, isključivo zbog gabarita dSLR aparata i promene objektiva odrekli prednosti dSLR tehnologije. Sada možemo reći da je uobičajeno visoka cena nabavke ovakvih modela iza nas, na radost svih ljubitelja fotografije.