U klasi profesionalnih DSLR aparata u poslednje vreme, čini se da je Nikon preuzeo primat. Nažalost, ovakvi uređaji dostupni su samo malom broju korisnika, kako zbog cene, tako i zbog ozbiljnosti kojom plene, pa se može reći da su namenjeni uglavnom profesionalcima, ili barem malo naprednijim (i bolje stojećim) entuzijastima. S obzirom da je ovo aparat visoke profesionalne klase, punog formata senzora, mnogi pojmovi u ovom testu biće možda nejasni prosečnom korisniku, pa pošto prostora za objašnjavanje termina tokom testa, jednostavno, nema, potrudićemo se da u nekom od narednih brojeva pojedine termine ukratko i objasnimo.  Aparati sa full frame senzorom smatraju se profesionalnom klasom aparata i doskora je Canon držao primat u tome, jer ih je jedini pravio. Ipak, po pojavi modela Nikon D3, ovaj renomirani proizvođač je vrlo agresivno ušao na ovo profi tržište i veoma brzo osvojio veliki broj korisnika kako izradom i specifikacijama, tako i performansama. Zato i nije preterivanje ako kažemo da Nikon u poslednje vreme ima malu prednost u ovoj klasi u odnosu na sve ostale, a ona se najviše ogleda u autofokusnom sistemu i performansama pri visokim ISO vrednostima, o kojima možete čitati detaljnije u daljem tekstu. Očekivano, ni ostali proizvođači nisu hteli da "ostanu dužni", pa zasad imamo odgovor od Sony-a, koji je izbacio 2 full frame modela visoke rezolucije od 24 MP. Odgovor ostalih se čeka.

Na ovu "provokaciju" Nikon je skoro odgovorio modelom D3x sa rezolucijom od 24 MP i poboljšanim D3s modelom, koji ima najbolje ISO performanse do sada. O ovim modelima će biti reči u narednim testovima.